Ru­ski am­ba­sa­dor An­drej Ne­ste­ren­ko na­pu­šta Pod­go­ri­cu uz po­ru­ku gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re da ih vo­li i da im od sr­ca že­li sve naj­bo­lje, ali i uz ni­ma­lo pri­jat­nu ocje­nu da u po­sled­nje vri­je­me cr­no­gor­sko ru­ko­vod­stvo ni­je po­ka­za­lo pa­žnju pre­ma po­zi­vi­ma i ini­ci­ja­ti­va­ma zva­nič­ne Mo­skve upr­kos to­me što sa­rad­nja dvi­ju dr­ža­va tra­je 300 go­di­na. Za­klju­čio je da su uza­jam­na sim­pa­ti­ja i lju­bav dva brat­ska na­ro­da – ru­skog i cr­no­gor­skog – du­bo­ko u na­šim sr­ci­ma i da to ni­je mo­gu­će iz­bri­sa­ti za­rad krat­ko­roč­nih po­li­tič­kih raz­lo­ga.
To­kom pro­te­kle sed­mi­ce Ne­ste­ren­ko je oba­vio i za­vr­šne opro­štaj­ne po­sje­te cr­no­gor­skim zva­nič­ni­ci­ma.
–Pla­ni­ram da na­sta­vim ka­ri­je­ru u svoj­stvu di­plo­ma­te u svom mi­ni­star­stvu, od­no­sno u MIP-u, gdje sam po­čeo da ra­dim od­mah na­kon di­plo­mi­ra­nja na Mo­skov­skom uni­ver­zi­te­tu me­đu­na­rod­nih od­no­sa 1977. go­di­ne. Kon­kret­ni smjer mog bu­du­ćeg ra­da od­re­di­će naš mi­ni­star od­mah po mom po­vrat­ku u Mo­skvu, ka­zao je Ne­ste­ren­ko, na­vo­de­ći da će ga u Cr­noj Go­ri na­sli­je­di­ti pr­o­fe­si­o­nal­ni di­plo­ma­ta Ser­gej Gri­caj, ko­ji je ra­ni­je bio na če­lu De­part­ma­na – Si­tu­a­ci­o­no-kri­znog cen­tra Mi­ni­star­stva ino­stra­nih po­slo­va Ru­si­je, a pret­hod­no je, iz­me­đu osta­lih va­žnih funk­ci­ja u ru­skom MIP-u, bio i pred­stav­nik Ru­si­je pri UN­MIK-u. Gri­caj je vi­še pu­ta po­sje­ći­vao bal­kan­ski re­gi­on, uklju­ću­ju­ći i Cr­nu Go­ru.
Za­mje­nik pred­sjed­ni­ka Od­bo­ra Du­me za me­đu­na­rod­ne po­slo­ve Le­o­nid Ka­la­šnji­kov na­ja­vio je mo­guć­nost pre­ki­da sa­rad­nje sa SAD uko­li­ko NA­TO po­ša­lje Cr­noj Go­ri po­ziv­ni­cu za član­stvo. Ko­je se ru­ske kon­tra­mje­re kon­kret­no mo­gu pod­ra­zu­mi­je­va­ti pod tim po­te­zom?
–Ja sam vi­še pu­ta u svo­jim jav­nim iz­ja­va­ma re­kao da od­lu­ka o član­stvu va­še ze­mlje u NA­TO-u tre­ba da bu­de va­ša od­lu­ka, ali, ka­ko mi se či­ni, uz ko­ri­šće­nje de­mo­krat­skih pro­ce­du­ra, ko­je pred­vi­đa­ju uzi­ma­nje u ob­zir mi­šlje­nje sta­nov­ni­štva, umje­sto da to bu­de uči­nje­no pre­ko ad­mi­ni­stra­tiv­nih i dru­gih, re­ci­mo, par­la­men­tar­nih od­lu­ka.
Pi­ta­nje o mo­gu­ćem pre­ki­du sa­rad­nje sa SAD u ve­zi s tim ne bi tre­ba­lo da pred­vi­đa bi­lo ka­kve ko­men­ta­re sa mo­je stra­ne. To pi­ta­nje tre­ba po­sta­vi­ti oni­ma ko­ji su di­rekt­no uklju­če­ni u tu pro­ble­ma­ti­ku. Ne bih sa­da go­vo­rio o pro­tivm­je­ra­ma jer tre­ba da sa­če­ka­mo kon­kret­ne od­lu­ke, od­no­sno da vi­di­mo ho­će li Cr­na Go­ra po­sta­ti čla­ni­ca NA­TO-a ili ne­će. Ali, sva­ka­ko će­mo iz­vu­ći za­ključ­ke na osno­vu even­tu­al­nih no­vih okol­no­sti.
Šta bi za od­no­se zva­nič­ne Pod­go­ri­ce i Mo­skve zna­či­lo cr­no­gor­sko član­stvo u NA­TO-u i da li bi Cr­na Go­ra mo­gla oče­ki­va­ti od­re­đe­ne sank­ci­je ili pre­kid da­lje me­đu­dr­žav­ne sa­rad­nje?
–Po­na­vljam, tre­ba da sa­če­ka­mo ne­ku od­lu­ku po tom pi­ta­nju, a on­da će­mo vi­dje­ti. Uvo­đe­nje sank­ci­ja pre­ma jed­noj ili dru­goj dr­ža­vi ni­je na­čin na­še spolj­ne po­li­ti­ke u slu­ča­ju pr­o­ble­ma u od­no­si­ma sa jed­nom dr­ža­vom ili ve­li­kim bro­jem dr­ža­va. O sve­mu je mo­gu­će ras­pra­vlja­ti na mi­ran i po­šten na­čin, ali uz pru­ža­nje kon­kret­nih i ubje­dlji­vih ar­gu­me­na­ta. Isto­vre­me­no, va­žno je pod­vu­ći da smo pri­je iz­vje­snih do­ga­đa­ja u Ukra­ji­ni po­dr­ža­va­li kon­struk­ti­van di­ja­log sa svim ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma Sje­ver­no­a­tlant­ske ali­jan­se bez iz­u­zet­ka, kao i sa ru­ko­vod­stvom NA­TO-a.
S ob­zi­rom da u Cr­noj Go­ri ne po­sto­ji ve­ćin­ska vo­lja gra­đa­na za ula­zak u NA­TO, ka­ko ko­men­ta­ri­še­te na­mje­ru vla­sti da bez re­fe­ren­du­ma do­ne­se od­lu­ku o to­me?
–Fak­tič­ki sam već od­go­vo­rio na Va­še pi­ta­nje ma­lo ra­ni­je, spo­me­nuv­ši upo­tre­bu de­mo­krat­skih me­ha­ni­za­ma, o ko­ji­ma u svim svo­jim iz­ja­va­ma to­li­ko bri­nu li­de­ri svih ze­ma­lja čla­ni­ca NA­TO-a.
Ne­za­vi­snost po­kra­ji­ne Ko­so­vo i Me­to­hi­ja, ko­ja je uvi­jek isto­rij­ski pri­pa­da­la Sr­bi­ji, pro­gla­še­na je bez bi­lo ka­kve is­po­lje­ne vo­lje lo­kal­nog sta­nov­ni­štva i ta od­lu­ka je do­ni­je­ta u par­la­men­tu. I ta­kav na­čin do­no­še­nja to­li­ko va­žne od­lu­ke za ru­sku stra­nu is­pao je ne­pri­hva­tljiv. Stal­no su nam go­vo­ri­li – to je „is­klju­či­vost”, ali šta to zna­či ni­ko nam ne mo­že ob­ja­sni­ti uz pru­ža­nje prav­nih ar­gu­me­na­ta.
U kam­pa­nju za član­stvo u Ali­jan­si uklju­či­le su se i broj­ne Va­še ko­le­ge am­ba­sa­do­ri, ko­ji u agi­ta­ci­ji ne­ri­jet­ko pre­la­ze i do­bru di­plo­mat­sku gra­ni­cu ne­mi­je­ša­nja u unu­tra­šnje stva­ri dr­ža­ve do­ma­ći­na. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
–Kao što Vam je do­bro po­zna­to, je­dan je od ključ­nih prin­ci­pa ru­ske di­plo­ma­ti­je upra­vo je ne­mi­je­ša­nje u unu­tra­šnje stva­ri dr­ža­va do­ma­ći­na. Mi se stro­go pri­dr­ža­va­mo ta­kvog pri­stu­pa u svom ra­du, po­što glav­na stvar za nas je­ste da skre­ne­mo pa­žnju gra­đa­ni­ma na na­še ar­gu­men­te po jed­nom ili dru­gom pi­ta­nju.
Iz tog raz­lo­ga, ka­ko se mo­že ko­men­ta­ri­sa­ti dr­ža­nje broj­nih pre­da­va­nja pred­stav­ni­ci­ma va­še ze­mlje o pred­no­sti­ma član­stva Cr­ne Go­re u Ali­jan­si i im­ple­men­ta­ci­ji ve­li­ke li­ste za­htje­va za rje­ša­va­nje ovog pi­ta­nja itd.? Iz­gle­da da to tre­ba po­sma­tra­ti kao „tak­mi­če­nje za naj­bo­lju pje­smu o glav­nom”.
U sa­op­šte­nji­ma iz­da­tim na­kon bi­la­te­ral­nih su­sre­ta cr­no­gor­skih i ru­skih zva­nič­ni­ka ima­mo uvje­ra­va­nja da su od­no­si iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve na zavidnom ni­vou. Ipak, u pr­o­te­klih go­di­nu da­na to se baš i ni­je mo­glo za­klju­či­ti na osno­vu po­te­za ko­je je pre­vas­hod­no vu­kla cr­no­gor­ska vlast.
–Na­ža­lost, u pra­vu ste. Do­volj­no je da se sje­ti­mo da se po­sled­nja po­sje­ta mi­ni­stra ino­stra­nih po­slo­va Ru­si­je Cr­noj Go­ri de­si­la pri­je vi­še od če­ti­ri go­di­ne – u apri­lu 2011. go­di­ne. Iste go­di­ne na je­sen u Pod­go­ri­ci je odr­ža­na i po­sled­nja sjed­ni­ca Me­đu­vla­di­nog ru­sko-cr­no­gor­skog ko­mi­te­ta za tr­go­vi­nu, eko­nom­sku i na­uč­no-teh­nič­ku sa­rad­nju. Me­đu­tim, na­sta­vlja­ju se kon­tak­ti na rad­nom ni­vou iz­me­đu na­ših mi­ni­star­sta­va i ra­di­mo na pri­pre­mi za pot­pi­si­va­nje ni­za bi­la­te­ral­nih do­ku­me­na­ta.
Što se ti­če dru­gog di­je­la Va­šeg pi­ta­nja, že­lim da pod­vu­čem da smo otvo­re­ni za kon­tak­te i na­sta­vlja­mo sa ra­dom na odr­ža­va­nju ta­kve me­đu­sob­ne sa­rad­nje, ko­ja je u to­ku vi­še od 300 go­di­na isto­ri­je bi­la ka­rak­te­ri­stič­na za ru­sko-cr­no­gor­ske od­no­se. Me­đu­tim, mno­ge od na­ših ini­ci­ja­ti­va i po­zi­va od stra­ne ru­ko­vod­stva na­še ze­mlje za uče­šće u raz­li­či­tim do­ga­đa­ji­ma, čak i ne­po­li­tič­kog ka­rak­te­ra, osta­ju bez pa­žnje cr­no­gor­skog ru­ko­vod­stva u po­sled­nje vri­je­me. Ne­mam šta tu da do­dam.
Me­đu­tim, kao što sam već re­kao, uklju­ču­ju­ći i na stra­ni­ca­ma Va­ših no­vi­na, ova si­tu­a­ci­ja, sre­ćom, ne ti­če se od­no­sa iz­me­đu obič­nih lju­di. Uza­jam­na sim­pa­ti­ja i lju­bav dva brat­ska na­ro­da – ru­skog i cr­no­gor­skog – du­bo­ko su u na­šim sr­ci­ma i to ni­je mo­gu­će to iz­bri­sa­ti za­rad krat­ko­roč­nih po­li­tič­kih raz­lo­ga.
Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te tvrd­nje CE­AK-a da su ošte­će­ni u po­slu ve­za­nom za ku­po­vi­nu KAP-a, zbog če­ga su po­kre­nu­li ar­bi­tra­žne po­stup­ke ko­ji­ma tra­že od­šte­tu od oko mi­li­jar­du eura?
–Ne­ma­mo ovla­šće­nja da ko­men­ta­ri­še­mo iz­ja­vu pred­stav­ni­ka CE­AK-a.
Či­ta­o­ci Va­šeg li­sta, na­dam se, upo­zna­va­ti su sa in­for­ma­ci­ja­ma ko­je su se po­ja­vlji­va­le u to­ku po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na o to­me ka­ko se raz­vi­ja­la si­tu­a­ci­ja oko KAP-a. Po mom mi­šlje­nju, Vla­da va­še ze­mlje ni­je baš ko­rekt­no za­mo­li­la ru­skog in­ve­sti­to­ra ko­ji je uče­stvo­vao u upra­vlja­nju Kom­bi­na­tom da ras­ki­ne od­no­se s nji­ma. Šta­vi­še, ru­žno je, pre­ma ocje­na­ma ru­skih bi­zni­sme­na, iz­gle­da­la si­tu­a­ci­ja sa hap­še­njem fi­nan­sij­skog di­rek­to­ra KAP-a i dr­ža­vlja­ni­na Ru­si­je D.Po­tru­ba­ča zbog na­vod­ne kra­đe elek­trič­ne ener­gi­je na ogrom­nu su­mu. Me­đu­tim cr­no­gor­ska stra­na, u su­šti­ni, ni­je pru­ži­la ni­ka­kve kon­kret­ne do­ka­ze.
Ar­bi­tra­ža ko­ju ste spo­me­nu­li, a ko­ja je ini­ci­ra­na od stra­ne ru­skih su­in­ve­sti­to­ra u Kom­bi­na­tu, na­la­zi se is­klju­či­vo u prav­noj rav­ni. Na­ša am­ba­sa­da ne­ma ni­šta s tim.
U ko­joj će se mje­ri sank­ci­je za uvoz hra­ne ko­je je Ru­si­ja od­re­di­la dr­ža­va­ma EU i na sna­zi su do 5. av­gu­sta od­ra­zi­ti na Cr­nu Go­ru i da li je i da­lje ak­tu­el­na za­bra­na uvo­za me­sa i vi­na iz Cr­ne Go­re?
–Pri­je sve­ga, sma­tram da je neo­p­hod­no pre­ci­zi­ra­ti da ru­sko em­bar­go na hra­nu va­ži sa­mo za ze­mlje Evrop­ske uni­je, SAD, Ka­na­du, Austra­li­ju i Nor­ve­šku. Bu­du­ći još uvi­jek sa­mo kan­di­dat za član­stvo u EU, Cr­na Go­ra ni­je ob­u­hva­će­na spo­me­nu­tim uz­vrat­nim eko­nom­skim mje­ra­ma, uve­de­nim u ci­lju obez­bje­đi­va­nja si­gur­no­sti i za­šti­te in­te­re­sa Ru­ske Fe­de­ra­ci­je.
Me­đu­tim, ogra­ni­če­nja na uvoz me­snih pro­iz­vo­da iz Cr­ne Go­re za­i­sta po­sto­je, ali ni­su uop­šte ve­za­na za bi­lo ka­kve „sank­ci­o­ne raz­mje­ne”, ne­go se te­me­lje na dva glav­na uzro­ka. To su ne­po­što­va­nje ve­te­ri­nar­sko-sa­ni­tar­nih nor­mi i stan­dar­da ko­ji se pri­mje­nju­ju u na­šoj ze­mlji od stra­ne ne­kih cr­no­gor­skih pro­iz­vo­đa­ča, kao i po­ku­ša­ji da se or­ga­ni­zu­je re­ek­sport me­sa u Ru­si­ju iz ne­kih ze­ma­lja čla­ni­ca EU.
U po­gle­du is­po­ru­ka u na­šu ze­mlju cr­no­gor­skog, evrop­skog i bi­lo ko­jeg dru­gog al­ko­hol­nog pi­ća, uklju­ču­ju­ći i vi­na, ne pri­mje­nju­ju se ni­ka­kve re­strik­tiv­ne mje­re od ru­ske stra­ne. Cr­no­gor­ska vi­na, kad bi po­sto­ja­la že­lja, mo­gu se pro­na­ći na te­zga­ma ru­skih pro­dav­ni­ca.
Raj­ka RA­I­ČE­VIĆ


Ne­ma po­li­tič­ke vo­lje za ru­ske in­ve­sti­to­re

Ima li na­zna­ka do­la­ska no­vih in­ve­sti­to­ra iz Ru­si­je na ove pro­sto­re i za ko­je obla­sti ula­ga­nja su even­tu­al­no za­in­te­re­so­va­ni?
–Ta­kve po­dat­ke ne­mam. Či­ni mi se da je ob­ja­šnje­nje jed­no­stav­no – ni­ko ih ne če­ka ov­dje, i to iz po­li­tič­kih raz­lo­ga. Od stra­ne pred­u­zet­ni­ka iz Ru­si­je bi­lo je broj­nih po­ku­ša­ja, uklju­ču­ju­ći i one sa po­dr­škom na me­đu­vla­di­nom ni­vou, za re­a­li­za­ci­ju za­jed­nič­kih pro­je­ka­ta u obla­sti ener­ge­ti­ke itd. Ali, kao od­go­vor su ču­li sa­mo jed­nu ri­ječ – „za­ni­mlji­vo”, a za­tim ti­ši­na.


Osta­će­mo do­bri pri­ja­te­lji

Na kra­ju na­šeg in­ter­vjua htio bih da po­že­lim svim gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re pu­no zdra­vlja, sre­će, do­bro­bi­ti u po­ro­di­ca­ma i ostva­re­nje svih va­ših že­lja. Si­gu­ran sam da će na­ro­di Cr­ne Go­re i Ru­si­je uvi­jek osta­ti do­bri pri­ja­te­lji, ko­ji su se u to­ku vi­še sto­lje­ća vas­pi­ta­va­li i ži­vje­li u skla­du sa za­jed­nič­kim vri­jed­no­sti­ma. Vo­lim vas i još jed­nom vam od sr­ca že­lim sve naj­bo­lje, po­ru­čio je na kra­ju man­da­ta gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re An­drej Ne­ste­ren­ko.


Ma­nje tu­ri­sta iz Ru­si­je

Sve vi­še je ru­skih dr­ža­vlja­na ko­ji su ra­ni­je ku­pi­li ne­kret­ni­ne u Cr­noj Go­ri a sa­da je na­pu­šta­ju i pro­da­ju imo­vi­nu, na­ro­či­to na­kon od­lu­ke pod­go­rič­kog re­ži­ma da zbog Ukra­ji­ne uve­de sank­ci­je Ru­si­ji. Šta je po va­šem mi­šlje­nju uzrok tog tren­da i ima­te li po­dat­ke o to­me da li je ove go­di­ne, tač­ni­je ovog lje­ta, sma­njen broj Ru­sa na te­ri­to­ri­ji Cr­ne Go­re u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu?
–Na pi­ta­nje o ne­kret­ni­na­ma ko­je su ku­pi­li ru­ski gra­đa­ni u Cr­noj Go­ri od­go­vo­ri­li ste sa­mi.
Što se ti­če tu­ri­sta iz Ru­si­je ko­ji po­sje­ću­ju va­šu ze­mlju, mo­gu da ka­žem da u ovom tre­nut­ku pri­mje­ću­jem da ih je ne­što ma­nje u po­re­đe­nju sa pret­hod­nom go­di­nom. Me­ni o to­me pri­ča­ju i vla­sni­ci cr­no­gor­skih ho­te­la, tu­ri­stič­ke kom­pa­ni­je i tak­si­sti.